To mora da je sv. Duje. To i je sv. Duje. To su kolone puno lipo obučenih Splićanki i Splićana, i brojnih našem gradu i njegovom zaštitniku privrženih dragih ljudi iz cijele Dalmacije. Već od osam jutarnjih počeli su se oni kretati prema gradu, nastojali uhvatiti mjesto u kafićima, slobodnu poziciju na šentadi.
A prije toga su malo škicnuli na Pazar, išli su baciti oko na prve trišnje. Jer znate kako to već ide, na sv. Duju kupuju se ove slatke crvene bobe, kuvača, klepetuša, motika, grablje, lopata, pletena košara, tacna i posuda, bukara i sva ostala menažerija. Tko je ono rekao da su prve ovogodišnje trešnje skupe? Jesu, ali kako za koga. Tko ima love ni deset eura za kilo mu puno nije. I zato se oko šjor Mladena počelo okupljati društvo.
Prve trešnje
Poželjela je ih i Lea s Brača, trišnja u obiteljskom dvoru nekako im je škrta, pa je nju lijepo nona Luce uhvatila za ruku i pravac Split i blagdan našeg sveca. Evo gužve oko Mladena, skupile su se žene, svi pitaju koliko, koliko. Veli Mladen kako će netko reći da su skupe. Ali gušti su gušti, ko ih more platit. S druge strane i brine se o tom kaštelanskom stablu, pazi ga, čuva, a onda mu dođu neke tičurine i sve sataru.
- I pa jel to bezobrazno, neće da uzme jednu bobu, nego iskljuca cili grozd. Samo izbada. I kažu trišnje su skupe, jesu kad vidiš koliko ih ostane cilih nakon te gladeži s neba. Ma nije to prije tako bilo. I onda još i put do Splita i banak... Ali ljudi kupuju, sv. Duje je, a i prve trišnje su prve trišnje - veli Mladen.
Idemo mi dalje, kulen, seka, i sva ostala delikatesa, privukle su muške u red. Glade brkove, vade novčanike. Troši se, kupuje na sve strane. Odmah pokraj slavonskog štanda grupa momaka u najboljim godinama. Prosjek oko 65. Lijepo su se oni okupili pa zbore kao na sijelu. A i nismo puno daleko. Jedan nam od njih, Ivan, priznaje kako ima na sv. Duji posebnu misiju. I s njom će i ući u procesiju.
- A di ćemo? Ja ću doma sa ženom, još uvik smo mladi. Je, lako je tebi Marinko, ti imaš ženu, a onaj ko je nema ka ja, triba nać nešto uzdanice...Onda, Ivane, nema ti druge nego u procesiju i skrušeno molit...
Ovako napiši, ja sam Ivan, 67 godina i volija bi nać neku dobru udovicu od 60 godina, neka je normalna, i neka ne oda sa štapon, jer je sve lipše udvoje. Jel tako Marinko? Je, istina je moj Ivane, sretan brak znači imat doma sretnu ženu. A da bi bila sretna moj Ivane, treba je znat raspoložit. Ijuuu, lipo bi ja nju raspoložija moj Marinko – nasmijali su nas pošteno.
A riva dole ispod njih puca od svita kao prezreli šipak. Banci su se naredali, na njima velika trgovina. Ima svega i svačega. Ima biti da su svi muškarci dobili naputak da se doma ne vraćaju bez kuhače. Svaki drugi nosi je u ruci. Motiku i grablje puno manje. Priča nam Lana Žaja sa šibenskog štanda drvenarije kako kupci najviše vole rezbarene kuhače, a ima ih svakojakih, od dva, tri eura pa naviše. Sve što su na sv. Duju donijeli ručni je rad. I od najranijeg jutra počeli su im stizati kupci.
- Najatraktivnije su kuhače, muškarci ih najčešće kupuju ženama, a one ih uzimaju za dar. Uz njih nam odlično idu i klepetuše, oni se već po tradiciji kupuju za dicu, cijena im je deset eura. Popularne su nam i guralice. To je već tradicija, to ljudi jako vole – veli Lana.
Nije kuhači odolio ni poznati splitski frizer Ante Šimundić, pale su čak tri, i klepetuša za mlađeg sina. A i za starijeg će se naći nešto.
- Uzeo sam kuvače za punicu, za ženu, za mater. To je tradicija od malena, pa tako prenosim i na sinove. Kuvače idu za kuhanje, a i kada nisam dobar da mi malo daju po prstima, onako edukativno - smije se Ante.
Svega ima na Rivi na sv. Duju, igračaka, slatkiša, kućica za ptice, dasaka za kužinu, čepova za boce, nakita,bukara, bračkog kamena, mlinaca za kavu. A najviše ljudi. Žamore, prilaze jedni drugima, mladi roditelji s djecom, cure i momci, babe i dide s unucima. Drago Tomić iz Trnbusa u rukama nosi unuka, didovu diku Dragu, malom je ovo prvi sv. Duje. Živahno je dite, kaže dida ko sva živa dica sa sela. Didi Dragi sv. Duje je tradicija, kaže, svake godine dolazi bilo kiša, bila žega. Ima i sina Duju pa imaju dan pravi za slavlje.
- Ovo se ne propušta. I cili dan ćemo bit po gradu - kaže dida Drago.
Slave sv. Duju i na blagdan mu iz Solina u pohode dolazi i mlada obitelj Matijević iz Solina, Josip i njegove najdraže žene, supruga i dvije kćerke. Uskoro stiže i prinova, bogu hvala, kaže Josip. Na dječjim kolicima se nalazi velika zastava. Josip već nekoliko godina s prijateljima užežin sv. Duje hodočasti iz Manastirina u Split.
- Ne propuštamo ni hodočašće, ali ni obiteljski dolazak na sv. Duju. To je naša tradicija -veli Josip.
A tradicija se čuvati mora.
