Tko je ove subote želio proći Rivom, prije dolaska povorke ponosa, morao je pripremiti osobnu iskaznicu, pričekati da se njen broj provjeri “voki-tokijem”, istrpjeti pregledavanje džepova i tada je mogao nastaviti put.
No, nije se dala naslutiti toliko opjevana žustrost i “prčevitost”, osim kojeg usputnog:
– Šta to nama triba? Koliko je novaca otišlo u vitar? Koće platit sve ove policajce? Mi, naravno – grintali su prolaznici.
Ali u povorci je bila posve drugačija priča, zvižduci, pjesma i suze kada se stupilo na Pjacu i kada se na vrhu štandarca zavihorila zastava u duginim bojama. Podigao ju je poteštat Ivo Baldasar i naglasio još jednom:
– Dok smo mi u Banovini možete računati na našu potporu!
Zahvalio se i policiji, koja je uistinu bila na svakom...
No, nije se dala naslutiti toliko opjevana žustrost i “prčevitost”, osim kojeg usputnog:
– Šta to nama triba? Koliko je novaca otišlo u vitar? Koće platit sve ove policajce? Mi, naravno – grintali su prolaznici.
Ali u povorci je bila posve drugačija priča, zvižduci, pjesma i suze kada se stupilo na Pjacu i kada se na vrhu štandarca zavihorila zastava u duginim bojama. Podigao ju je poteštat Ivo Baldasar i naglasio još jednom:
– Dok smo mi u Banovini možete računati na našu potporu!
Zahvalio se i policiji, koja je uistinu bila na svakom...