- Moj život je košarka – rekla je Žana Lelas u intervjuu za Slobodnu Dalmaciju 2016. godine, na pitanje da se opiše u jednoj rečenici.
Njoj je košarka zaista bila i doručak i ručak i večera. Rad s djecom u košarkaškoj akademiji bilo joj je posebno zadovoljstvo. Toliko je curica svojim radom i pristupom, dovela u dvoranu, pokazala im svu ljepotu bavljenja sportom.
Teško je bilo što dodati, dovoljno je samo pročitati pismo koje su igračice KAŽL „poslale“ svojoj trenerici, ovo slama sva srca.
„Draga naša trenerice,
falite nam, teško je, naše misli su stalno uz vas.
Trudimo se biti jake, radi Nike, radi Loke, ali ne ide nam baš.
Znamo da bi ste nam rekli “Dico moja, idemo dalje, idemo radit”
Ali lako je to reći.
Je, počeli smo trenirati, trudimo se, dajemo sve...