– U moju staju vukovi ulaze kao u samoposlugu. Znaju da je uvik puna i da neće pofalit. Oćeš kozletine, oćeš jaretine, samo navali – razočarano i pomalo ljutito će Stipe Čulum iz Kijeva, kojem su jutros po tko zna koji put dinarske zvijeri pred očima zaklale dvije koze i jedno jare.
Cijeli slučaj opisuje kao najbolji filmski scenarij.
– Eee, onda krene rašomon. Neki dan ih je bilo pet u redu, a jutros dva. Čekali su nas na nekih dvjesto metara od staje. Čim su ih koze ugledale, nastala je strka. Ne znaš na koju ćeš stranu. Pas na jednu, ja na drugu. Moraš trčati za kozama jer su se razletile na sve strane, a paralelno pratit vukove. Tu je stotinjak koza i šta ako mi pobignu, a to u pravilu bude uvijek jer je normalno da biže od vukova. Treba ti brat bratu...