Pripišalo mi se. Puknit ću, ajmeeee. A kažu, nije zdravo trpit. Uvik mi je mater govorila ”Sine, ne trpi, nije dobro za mjehur”. Sila mi je. A sila Boga ne moli. Di ću, kud ću? Ma šta di ću, ovdi ću. Nasrid ove, kako se ono zove...? E da, Marmontova. Biće da je to bija neki njihov poznati nogometaš. Ili glumac, pivač. Nikad čuja za njega.
Uf, koje olakšanje. Brate, šta san se istočija. A šta me ova ekipa okolo čudno gleda? Pari da oni nikad nisu!? Biće njima nikad nije bila priša. Svi smo mi ljudi. Sa svojin potribama. Svitu moj, sila Boga ne moli. Da ste vi popili ka ja znali bi kako mi je sad.
I šta me ovaj slikaje. Jel se mi znamo? Biće neki nastrani. Ka da nikad nije vidija lika dok piša. S dvi ruke. Ala, koji čudaci ovdi žive.
A šta je dobar ovaj izlog....