Kad bi svit pobaca svoje jelke i boriće, onda je za nas dicu počinjalo posebno kićenje. Te bi jelke uglavnon završile pored kanti za škovace. Nije se baš vodilo računa na šta liči to oko kanti, znalo je to tako stat i duže, pa smo i mi, dica, imali vrimena dovuć koji od tih, tada već poluosušenih drvaca, i to na misto di bi odredili da ćemo se igrat i okitit naš zajednički bor. Pocokali bi ga nekin stinjama koje smo isto našli po dvorištu i onda kitili stvarima šta bi okolo našli ili bi od doma donili koji balunčić ili tičicu, možda i koju lametu ili komad girlande šta se rasula zajedno sa osušenin iglicama nakon raspremanja bora. Sta bi on tako sve dok ga ne bi raznila neka buretina, pa bi i naša dičja Nova godina tako završila.
Ili bi, možda, okitili i svoj...