El Tigre ušulja se u Paroninu betulicu potiho, ka lopov, noseći u livoj ruci neprozirni najlonski saket nabreknut ka skotna mačka.
- Molija bi pivu! - prozborija je ostavaljući otaj paket pored nogu, sve se oprezno osvrćući oko sebe.
- Šta van je, je l' sve u redu? - upitala je zabrinuto i metnila prid njega guzlastu bocu. Obamirila ga je još jedanput ispitivačkin pogledon: šta se oto zbiva s nježinin najdražin goston?
Koju minutu poslin banija je i Bili Smo Uskoro. Donila mu je travaricu bez da je zucnija narudžbu, a onda se ukočila njuškajući bavu zgađene face.
- Gospodo draga, otkako ste ušli u moj lokal, nešto smrdi! Ol' se ne perete, možda van i noge smrdu, a neću nit' pomisliti da kojin slučajen odušivate ka veprovi, ode pokraj spize i usrid moga uglednoga lokala koji je mrliša na čistoću dok vi niste zasili. Saberite se, oli mi ne dolazite! - rekla in je ljutito.
Sve uđuture
Na to je El Tigre diga sa poda oni saket iz kojeg se, više nije bilo nikave sumnje, počeja širiti otaj vonj i pružija ga prema njojzi.
- Ode su moje kućne škovace, pa san ih velikodušno tija deponirati u vašu kantu, ohrabrija se poslin skrušenoga držanja na dolasku. Čujen da imate malo volumena, nastavija je, pa kažen, iđen van pomoći. Niste vi meni ni peta ni deveta, nego prva i jedina, toči on srebro i zlato iz justa, nudeći jon i dalje onaj smradni paket ka da je sveto otajstvo.
- Molin!? - podbočila se, spremna na neviđene goropadnosti nastavi li drznik i dalje inzistirati na svomen nečuvenon prijedlogu.
- Ja iman malo volumena škovaca!? Pa naravno, kada odvajan korisni otpad i mučin se oko toga, a vi imate puno volumena jerbo bacate sve uđuture, ka i prije. Pa sada podmećete, kako bi ja platila više za smećarinu pod maskon prijatejske usluge i poklona. Šta san ja, Bikarac! - razbisnila se i upiljila u njega pogledon koji bi i čelik rastopija.
- Molin, molin skrušeno je slegnija rameniman El Tigre i natega dugi gucalj. Ionako je bilo ako prođe, prođe, poluglasno je promrsija, ali su nježine osjetljive antene to uvatile, pa je jopeta oštro, na granici bisa, upitala pržeći ga pogledon: "Šta ste to rekli, ponovite!?"
Maženje poskoka
Videći da je vrag odnija šalu i da priokrene temu, Bili Smo Uskoro umiša se u razgovor. Doduše s konstatacijon bez puno takta, ali uspilo je.
- Eto, sve vas promatran draga gospojo, i mislin se kako je sto posto s istin takin pogledon onaj poskok na Biokovu gledija onu turistkinju iz Nizozemske prija nego šta ju je ujija kada ga je tila pomaziti po glavi - reka jon je dičje naivno.
- Ajme, nemojte mi niti spominjati otu glupaču. Biće je jedinu zmiju prija jadnoga poskokića pod surin kamenon vidila u nekoj videoigrici, pa nije pomislila da je prid njon stvarna beštija! A nisu ni naši turistički organizatori ništa bolji, sada je već cvrkutala ka ona stara Dobra Parona.
- Pa bi naši bili krivi za taku blesavost? - upita je, na šta mu je rekla da izletnicima na Biokovo tribaju preporučiti neka se veru isključivo u japankama. Jerbo, poskoci su već naučili na Čehe i njiove gole prste u otin vrletiman i nigdi niste čuli da je ujilo nekoga od njih. Kako će, kada ih zmije doživljavaju ka domaće - zaključila je Dobra Parona i duboko uzdahnila: "Blaženi Česi..."