Polako, nadoće...

Eto ti ga na, čita Dobra Parona nešto iz novina, mumlja sebi u bradu i na kraju zaključi da se šibenski "Autotransport" sto posto priključija poticajnin demografskin miraman kada je jedna mater za bolesno dite s kojin jedanput na misec iđe doktoru u Zagreb, dvi godine plaćala dva i po puta skuplju dičju kartu. Doduše, judi su se ispričali i obećali ženi nadoknaditi trošak kada je stvar došla do novinara. Oću kasti, zaključila je, da stvari ipak nadođu na kraju.

- Ma lipo vas molin, recite mi kako otaj propust, ajmo ga tako nazvati, morete proglasiti poticajnon demografskon miron? - uzvrpoljija se nervožasto El Tigre, trudeći se da ne progovara oštrijin tonon. I kako to stvari nadođu? - nastavija je. Neke nadođu, a puno ih više u nas nadođe ki Rakovo pivo!

Triba kočiti

- A ko van je oti Rak? - upitala ga je trepćući okicaman, iskreno začuđena. Niki ministar, možda demograf za kojega još nisan čula, ol' koji pomoćnik ministrice Murganić?
- Ma ke, umiša se dotad strpljivi Bili Smo Uskoro. Rak van je jedan iz težačke prošlosti koji je slabo napravija vino, pa kada su ga upozorili da iđe na špuntin, odgovara bi in: "Nadoće, nadoće, polako..." I nadošlo je, u kvasinu, naravski, objasnija jon je uz prigovor da bi ona, ka jedna uvažena gostijoničarka za to tribala znati.
- Aha, jasno je meni šta s time oćete kasti... Te vaki smo i naki, Vlada nesposobna, koči ekonomiju, društvo i razvoj, tako da sve skupa iđe na kvasinu. A ja san znate - zastala je na tren - došla do zaključka da je dobro da nas neko brenza. Jerbo otaj proces, oto grabljenje naprid kojega smo svidoci odvija se tolko brzo da postoji opasnost da se kola iskrenu sa ceste i sve ode kuragu! Zato neko triba kočiti, živili kočničari, njiman fala, jerbo nas čuvaju od naše prevelike brzine i pustih želja! – ispalila je, netremice ih gledajući nako zbleznute. I još je na kraju dodala, da ih skroz nokautira, kako ona oba dvi ruke diže za geneski modificiranu dicu, ali samo tako da in se usadi takozvani gen: "Polako, nadoće".

Sama pina

- Ol' mi ode nismo živi primjer geneske prilagodbe!? Godine nan prolaze u čekanju, a da stvari na kraju nadođu ka Rakovo pivo! - pobunija se El Tigre, na šta mu je ona odgovorila da to o čemu on govori nije od prirode dovoljno jak gen, nego mu triba dodati još čvrstoće laboratorijskon manipulacijon. Uostalon, u to će se i sami odma uvjeriti kada in demonstrira svoj najnoviji brend u ponudi, rekla je i skinila tavajol s kojin je dotad bija pokriven najobičniji točijonik za pivu, kaki već miljun godina imaju zadnje buže na svitu, jedino se ona opirala.

Sa najljubaznijin izrazon lica na svitu bubnila je prid njih sa visokin čašaman do vrva punin - obične pivske pine, očekujući nestrpljivo šta će ovi reći.
- Šta je ovo? - gledaju ova dvojica zgađenih faca u čašu, pa u nju, sve ne virujući svojin očiman. Sama pina!
- Pa ko će van platiti i biloga dinara za ovo? - uzjogunija se El Tigre, na šta je ona rekla da će građani i mušterije, ka šta inače plaćaju sve poticajne mjere.
- Šta san ono rekla o (ne)strpljenju? Čekajte, nadoće! - tako se zove ova moja piva, uskliknila je oduševljeno. I zafalila in na novin saznanjiman, jerbo će naziv prominiti u Rakovo pivo, skroz odgovara...