Aj, uzmite, ol' ne vidite kako je lip i mrlišav! - guguče Dobra Parona nutkajući El Tigrea feticon taman načetoga pršutića na vrvu kurteline. Sam bog će znati kako je stari jubitelj mrsa odolija takvomen iskušenju, kakve oto stroge treninge prakticira za jačanje volje odma jutron ranije.
- Ma ne bi, namrštija se na onu fetu. Izija je nema puno, čikaru zobenih pahuljica sa jogurton, baš ga je zasitilo, objašnjava njojzi neočekivano odbijanje mrlišavoga zalogaja.
- A jelte? - odgovorila mu je. Baš šteta šta niste parip, kakvu bi samo lipu i sjajnu dlaku imali od ote puste zobi! - izvalila je jedva susprežući smij, zagledana u one dvi-tri peje priostale od njegove bivše frizure. A onda se teke povukla, jerbo se nije dalo sakriti da je nježin omiljeni gost teke snužden.
Side ka paše
- Ma puštite, kako neću biti zabrinut otkako su nas informirali da imamo više ministarstava nego Ingleška. Mi 20, a najveći bodulci Evrope 19! Nas sve manje, a nji' ima 62 mijuna... Ništa vas oto ne brine? - pogleda ju je ispitivački.
- A šta bi me brinilo, molin vas lipo! Pa nije sve ni u otomen da ste Inlgež, ol' ne vidite da su nesposobni izaći iz EU? Muču se više nego kada smo mi ulazili! - pogledala ga je čudeći se kako ne razumi tako jednostavne stvari.
- Stvarno ih ima tolko, 62 mijuna? - pogleda ju je u nevirici, justa obišenih ka provalija. Sada mi je jasno, nastavija je, zašto in se zastupnici nako stiskaju u parlamentu, sidu jedno do drugoga ka u jubavnim sidalima u Sinestara! - plesnija se rukon po čelu, dodajući kako se svaki put, kada tv prinosi štokoda iz ingleškoga parlamenta, siti kako ih se jedanput sedmero vozilo u njegovomen renolu 4. Donedavno je mislija da su oton zgodon parili ciganska čerga, međutin puno gosposkije i sasvim instinito zvuči da su bili ka zastupnici u ingleškomen parlamentu.
- Virujte, otpovrnila mu je, ništa namin ne fali, jerbo je boje praviti se Inglež – ono, da je sve u redu - nego Inglež biti. Uostalon, ko more kasti, osim nas Rvata, da jedan superiorni Švabo pravi svoje mercedese i benvejce po njegovoj miri! Pa kako u autu, tako i u Saboru, sidi se ka paša, punon guzicon! - iznila je zanimljiv kut gledanja na cilu stvar.
- Dobro ste rekli, begemaje jon Bili Smo Uskoro, koji je taman zaša u bufetić. Još je doda kako ne bi bilo lipo da uvaženi zastupnici side nako utisno jedan do drugoga, jerbo bi koko reka da prepisuju, na šta mu je El Tigre odgovorija da se u zemji di je diploma fakulteta na prodaju, niko pametan ne mrči sa prepisivačinom.
Domaća konjusina
- I da zaključimo, svečano je objavila dobra i poštena gazdarica, za tolki broj ministarstava u nas, najviše je kriv Velebit! Jerbo, naše političke elite računaju zapravo, kolka bi Rvaska bila da je Velebit ispeglan i da se ota planinčuga ispruži, bilo bi tute kilometara barenko ka i do Nižnjega Novogoroda u Rusiji, rekla je sigurna u oto, ka da je sama izmirila u milimetar.
- A znate li vi, svečanin glason obratija in se Bili Smo Uskoro, šta bi bilo da je Velebit poravnat, da ga nema!? Resle bi masline do Zagreba! - objavija je, ka da bi maslinarski pokret u Lici i Rvaskome zagorju spasija zemju.
Onda su B.S. Uskoro i Dobra Parona zastali promatrajući El Tigrea, koji se na ote riči uštapija isprid ogledala pa namišta ono teke peje na glavi čas livo, čas desno...
- Sve se mislin, reka in je u po glasa – je l' boje da buden originalna, domaća konjusina, ol' da se pravin Inglež i počnen se predstavljati ka punokrvni parip njiove race...