- Eto, gotovo je sa mojin lipin komodon, sa mojon slobodicon na vlastitoj teračici. Otiće sve u vitar, ka da ničega nikada nije ni bilo! - više tugaljivo nego ljutito progovara Dobra Parona o skoromen uvođenju videonadzora na graske kantune, pjacete i teste.
Dvista četrdeset kamera na 70 mista po Šibeniku, kolko je to budnih očiju šta će 24 sata na dan pratiti di, ko, i šta!? Ne znan, ljudi moji kako vi, ali ja jedva čekan da naš biskup reče svoje. Ol’ nas nije učilo oduvik da nad namin bdije sveti Miovil i dok se njemu utječemo i molimo, ne tribamo se ničega bojati. A sada odjedanput, povr’ našega patrona, nika aždaja, pravo čudovište iz najvećega mraka su 240 očiju! - vapi ona kršeći ruke prije nego šta se brže-abolje pomolila.
U čemu je problem?
- Ne znan u čemu je problem! - gleda u nju ladnokrvno El Tigre. - To van je sve stvar pristupa: nikiman iz oporbe otih 240 očiju od kamera služiće da prati pase i mačke po gradu, kako su govorili kada su na graskome vijeću napadali odluku poteštata da se instaliraju kamere. Pa ako stvar tako svatite, šta vas brige. Niste ni pas ni mačka, fala bogu! - reka je El Tigre. - Doduše - doda je nakon šta ju je obamirija od glave do pete - više niste ni maca, ka nekad…
Na otaj ga je bezobrazluk samo prostrilila pogledon, ka munjon. Onda je progovorija Bili Smo Uskoro. Ma šta njojzi, ka jednoj čestitoj ženi i savjesnoj građanki ima smetati da nike kamere nešto snimaju? Ol’ se ona obnoć bavi sa kakvin sumnjivin posliman pa strahuje!?
- Ja san radna žena i noću spavan, trudna i umorna. Jedino šta prije spavanja često metnen robu na sušilo! - objašnjava temperamentno, sva u čudu kako ota dva busana uštapljena prid njon ništa ne razumu. Jerbo, kada počnu snimati kamere, kako će ona u ređipetu i mudantaman izaći na svoju teračicu rastirati robu!? Oto je nježino ustavno i božje pravo da bude nesputana, svoja na svomen u bilo koje doba dana. Šta će je sada gledati svačije oči u onin nadzornin sobaman?
- A kako ne zazirete od toga da vas prvi konšija gleda kojin slučajon na otin vašin visinaman!? - ne posustaje B.S. Uskoro.
- Bome, ja biran ko će me i kada gledati! I kako znate da konšija nije zgodan? - otpovrnila je vrckavo.
Dobra i poštena gazdarica jedva se snašla, a već ju je sustiglo drugo pitanje. Ma šta pitanje, prava optužba:
- Eto, sada je jasno zašto se uvodi videonadzor. Zbog vas i vama sličnih gospoja koje se na svojin teracaman ponašaju jednako slobodno i nesputano, sveti Miovil mora zatvoriti oči! On je ipak svet, ne more gledati golotinju, a dok on žmiri, lopovi i razni drugi prekršitelji haraju - govori El Tigre, pokušavajući biti duhovit.
Nećemo pase strić?!
Nije ga baš čula, jerbo jon je u misliman već bija jedan drugi podatak. Taman je pročitala da na Novomen Zelandu ima 25 mijuna ovaca, pet puta više nego stanovnika. A u Šibeniku je sve manje ljudi, a sve više pasa, evo govori tako naš trener, o’ pasa, Marko Čogelja.
- Pa šta. nećemo valjda pase strići za plesti bičve i đempere!? - blene B.S. Uskoro.
- Naravski da nećemo, ne strižemo mi ni ovce za tu svrhu! - odgovorila je. - Oću kasti da ima nade za mene i moj komod na teraci. Dok kamere ne posnimaju sve pase, ja mirne duše mogu i gola na svoju terecu. I to samo za probrane oči...