Nakon što je prije četiri godine obogatio stalni postav Pomorskog muzeja Split s 40 gropova u staklenim bocama, Damir Višić, poznati zaljubljenik u jedrenje i more, kao i redoviti suradnik Otvorenog mora, ovih je dana upotpunio muzejsku priču s tri panoa s po šezdeset do osamdeset minijaturnih gropova.
Koliko god je bilo izazovno napraviti grope u boci, ništa manji i minuciozniji posao nije bio izložiti ih na panoe uokvirene u drvo pod staklima koji sada prikladno krase atrij Muzeja.
Nevjerojatno je koliko kombinacija vezivanja postoji, a svaki ima točno određenu funkciju. I nema nijednoga koji bi bio najvažniji, možda tek malo lakših i težih. Tu su obični grop, dvostruki obični grop, obični grop sa štipom, zastavni, dvostruki zastavni, zastavni sa štipom, španjolski pašnjak, opašnjak, dupli pašnjak, dupli dvostruki pašnjak, pašnjak za osovinu, pašnjak na vrhu, kružni i pašnjak s drugim vojem, s osiguranjem, klizni, panduli svih vrsta...
Koji ti je najvažniji grop?
- Nema meni najvažnijeg, oni su meni svi ka' dica – smije se Višić.
- U onom momentu kad ti neki triba, taj ti je najvažniji – dodaje i govori da se od svih koje je izložio koristi možda nekih tridesetak.
A sigurno ima neki koji je najvažniji i šta ga svi, baš svi, moraju znat – znatiželjni smo.
- A svi znaju vezat špigetu – vješto se izvuče.
Pokazuje nam pano koji imaju većinom volte, gropi su vezani kao petlje, poredao ih je po smislu, pokušava laicima pojasniti. Pa i nisu svi za brodove, napominje, na jednom panou je, recimo, i dvostruka petlja za konjski vrat.
{
Sve znan vezat
- Nekad si vezivao tovare.
Uočavamo japanski grop.
Zašto se tako zove, jesu ga izmislili Japanci?
- A tako se zove. U muzeju trebaju bit svi jer to je edukativno.
Kad si sve to naučio?
- Ne znan ja sve ovo napamet, ali znan sve vezat, vidiš da jesan! Jer u pravilu koristiš uvijek iste. Ali kad sam pisao knjigu o ovome, onda sam otkrio neke koji su praktični, a nisam ih bio koristio. Pokaza san ih i nekim mojim prijateljima koji ih danas koriste.
A vidi ovo – uočavamo ženski i muški grop.
Koja je razlika među njima?
- Razlika je u tome šta muški drži, a ženski ne drži.
Mooolim? Kako to misliš da ženski ne drži?
- Tako je sastavljen da ne proklizava, međutim, ženski je odličan kad ga se podveže jer manje troši konop, razumiš? Svaki grop oslabljuje konop. Recimo, muški kad ga se zategne onda ga više oslabi nego ženski, ženski drži ka dvi karike, vidiš ovu jednu kariku ovdi, kad potegneš krajeve, razvuče se, a kad stisneš krajeve, onda sami spoj drži čvršće, a muški ima kariku kroz kariku i kad to zategneš to drži... - strastveno priča Višić, a mi se pravimo da ga razumijemo jer spadamo upravo u one koji znaju samo zavezat špigetu.
Kad se stavlja ženski, a kad muški?
- Ženski se nikad ne vezuje kad ideš spojit dva konopa privremeno, ali kad tribaš trajno produžit konop onda je bolje ženski...
Konačno smo razumili da je ženski princip jamstvo trajnosti, ali ako mu stisneš i osiguraš krajeve. Dovoljno nam je. Ajmo dalje!
Grop istinskih ljubavi
Uočavamo "grop istinskih ljubavi". Evo priče:
- Kad bi mornar napušta luku, djevojci bi ostavlja takav grop, a nalik je zagrljaju, vidiš li, i njih dvoje bi se dogovorili di će taj grop stajat. Nađe li mornar kad se vrati taj grop odvezan, onda je to signal da ga ona nije čekala i da je našla dugoga, ali ako ga nađe zavezanoga sve još funkcionira. Može to značit i ovo, dao joj je grop da ima uspomenu na njega, a on ako se vrati – priča Damir.
Tu je i grop koji se zove lančić, ima li i on veze s ljubavnim parovima?
- Koristi se dosta u malim olimpijskim klasama kad triba nešto zategnit, ali ti triba cila dužina konopa, jer ovo kad bi sad razveza došlo bi do kraja panoa. A kad zadnjega izvučeš, on se rašilja ka džemper...
Ok, pozorno dalje razgledamo, ima tu osmica, ima i devetka, dupla devetka...
- Osmica se vezuje tako da ne provučeš odma nego još jednom ideš oko njega, a devetka je to isto, samo još jedan put... Upravo sam završio knjigu, a u Otvorenom moru se objavljuje već serija testova o tridesetak gropova. Čekam prijevod na engleski jer knjiga će bit dvojezična – kaže naš meštar o' gropova.
Inače je već s prvom "Knjigom gropova" postigao zapaženi uspjeh pa se to isto može očekivati i od sljedeće.
Izradu ovog triptiha koje je donirao Hrvatskom pomorskom muzeju Split financijski je pomogla Županija splitsko-dalmatinska kroz ovogodišnji Program razvoja zaštite i valorizacije pomorske baštine, ali i tko god je mogao, Višiću je, kaže, pomogao.
- Vidiš onoga konja, ja sam ga izrezao ali parija je ka doberman, a onda mi je prijateljica Maja nacrtala. Prijatelj Neno Zlodre na 3D printeru napravio je modele onih bačava tamo, bile su debele pa sam morao pilat. Onda mi je stolar Tomo ili Šime, kako ga ko zove, napravio ovu gredu, pa mi je natpise isprintao prijatelj jer bi bilo prekomplicirano da sam stavljao brokve, sidra mi je isto radio Zlodre. Bilo je dosta volje, ali svi su bili spremni.