Kada spomenemo konavosku tortu, svi će na prvu viknuti padišpanj! Ali, naši kazivači nisu se složili s tim asocijacijama i potvrdili su nam: padišpanj je padišpanj, a torta je torta. Konavoska domaća torta ili konavoska starinska torta odnosi se na tortu od oraha. Različiti su recepti naših kazivačica, neke ne stavljaju brašno pa nas upućuju: Ma to je torta u koju ne ide brašno, ona je puna oraha, šećera i jaja. Može ić ožica brašna ili dvije-tri ožice mrvica, ako baš moraš onda boje samo mrvice da se poveže, da se ne rasipa. Ali, trebalo bi ić bez ičega, onda ti je ona niža, i neka se raspada kad režeš, ali okusom je najboja, piše u blogu Muzeja i galerija Konavala.
Međutim, postoji i verzija torte u koju se stavlja brašno: Ja ti imam ričet koji je stariji od 120 godina, u mene mati bi sad imala 150 godina a to ti je njome neko do. To su ti drugačije mjere, nije ko danas, nije bilo miskera ni vaga, bila ti je ožica i tako si činio. U mene mati je ovako činila, pa ti tako i ja činim: na svako jaje tri ožice oraha, dosta oraha u nas ide, neko stavi manje, ali ja vako činim. Na svako jaje ide i ožica cukra, jes. Onda dobro ubatiš sa batilicom, onom velikom, znaš, se prije batilo, ne smije se prestat batit da ne bi palo.
Kad se izbati dobro da se može pisat sa masom, onda na svako jaje staviš tri ožice oraha. Brašno ili mrvice, kako ko stavja, obavezno treba posut rakijom, u mene mati je i rozolinom jer ga je činila, ali ko ti je to prije činio likere, bila je rakija i to je to. Sad stave i ruma i prošeka, prije nije to bilo. Imam ti teću za 12 jaja, to ti je 36 ožica oraha. I staviš peć, a krema ti se nekad činila ono ko puding, mlijeko u lonac, par jaja, izgrataš lemuna, brašno ubatiš dok se ne pojavi krema i eto, to je bila stara krema. Cukar i jaja bi se batila i po uru vremena! Nije bilo ni masla nekad, ko je to imo? A sad stavjaš, naravno. Mi bi tu teću polizali ko đeca, mati bi nam dala, a niko sretniji od nas…
Bez obzira na to stavljate li na jaje jednu ožicu oraha, dvije ili tri, jedno je u Konavlima sigurno: Najljepša je to torta, moj ti je Mijo najvolio tu tortu za pojesti. Bila bi dobra i ravna i lijepa… I narezala bi se čudo… Činili smo ti je za krsno ime obavezno, bez nje ništa! Kad je kaki svečaniji dan…
Prije ti se nijesu rođendani slavili nego imendani, kad je ko zno kad se rodio, to se nije kaživalo, ja nijesam materi vlastitoj znala rođendan sve do pred kraj, ođe su ti imendani. Starijeg čoeka pitat koliko ima godina, to se nikad nije činilo, nijesu ni to znali uprav… I jes, prije je bilo s brašnom si je činio, sad ni brašno ne stavjaju, ma ja stavim.
Ja sam se dijete udala, naučila sam ođe o’ svekrve, pravu domaću tortu, to je po meni ta original torta starinska. Ajme nijesam ti rekla! Ulije se i kupica rakije da se rastrese boje; razabranija bude, da nije zbijena puno! I obavezno ruma.
U Stravči smo saznali da se umjesto masla koristila mast, jes, jes, pa nije bilo masla u nas, mi smo na masti činili. I đe bi peko, pa pod sačem na ognjištu, nije u nas ko u Donjom bandi tako rano špaher došo, u nas ti je duje ostalo ognjište. I domaće brašno ti je išlo, mjeli smo u Jutom, toga je vazda bilo.
Da je konavoska torta upravo od oraha i ne čudi nas s obzirom na to da su orasi rasli uz gotovo svaku konavosku kuću, uz to ih je jako puno bilo uz tekućice u Konavlima, pa ih je tako najviše bilo u Ljutoj, tvrde naši kazivači. A koliko je značajna i svečana ta torta u Konavlima, govori i kazivačica koja nas upućuje: Kad nekome praviš tortu za vjenčanje, obavezno čini nju. Kad ideš na svatove, kad je mnoštvo, obavezno nju pravi!
Ono što nas je malo zbunilo prilikom svatovskih rezanja torti i vraćanja komada jer je red, bile su izjave poput: Ova ti je domaća, a ova nije, što se odnosi na činjenicu je li netko pravio tortu ili kupio u slastičarni. O značenju toga saznajemo da je nekada ona iz slastičarne imala negativan kontekst jer nijesi zno ko ti je što unutra stavio, nijesi imo izbora ko danas, pa bi uglavnom stavjali margarina, a ne maslo. Danas je to druga priča, ali je ostala ta navika koja je domaća, a koja ne.
U Konavlima se obavezno radila torta od oraha prilikom bilo kakve gozbe, odnosno primanja gosta, a kazivačica nadodaje: I štrudel! Tako ti je bilo, konavoska starinska i štrudel od jabuka, obavezno. Za svadbu ili krsno ime, Nikoj dan ili Božić.
Tako smo, ispitujući o konavoskoj starinskoj, saznali i za štrudel starinski, koji se uz tortu obavezno činio jer svak je doma vazda imo jabuka i oraha, onda bi ti se učinio i štrudel uz tortu, ali domaće su kore bile, nijesi ni imo kupit, đe bi kupio? Jabuke izrendane, nagratane, nijesu se nekad gulile, a znaš li kakve su bile… To nijesu bile crvjive, mirisale su ko duša, zašto bi ih gulio? Jabuka i kanjele, i onda bi prosuli oraha. Zno si za svakog većeg sveca da će torta od oraha i štrudel doć na trpezu, i svi su to čekali, a pogotovo đeca.
Objavljeno u Samonikle priče iz muzeja