StoryEditor
SplitUVIK KONTRA

Šta radi oni Odbor Sudamje? Dok slava svetoga Duje Splićanina pada, upornin zalaganjen Županije raste ugled svetoga Jeronima Dalmatinca

6. svibnja 2021. - 09:35

Ni ove godine nema Sudamje. Korona. A pari mi se da je nema već godinama. Nema se tu više šta, nestalo je ambicjuna, nestalo je inspiracije, fjera svetoga Duje izdušila je baren ima dvanaest godin. A bit će i više. Šta je nama danas sveti Duje? Skoro pa ništa.

U duhovnome smislu pari mi se da je nešto krenulo po zlu kad je ukinut procesjun, one tamo davne 2005. godine, kad je vela misa priseljena s Peristila na Rivu, pa se sveti čin naša u dernekaškome okruženju. Tamo misa s par bandiric (a nekoć ih je bilo na desetke), prid par stotin svita, a sve okolo iljade šetača i kavopija, sa štekata se beštima i nazdravlja pelinkovcima. Koja neugodnost je sve to gledat... Tribalo bi da se prisvitli biskupi s bine kalaju doli pa oćute tu pogrdu. Pa di sveti Duje neće dignit ruke od nas?! Procesjun je druga priča, ne znan da je igdi ukinuta tako stara tradicija i to na inicijativu Crkve. Ako je bilo puno za odat okolo ciloga staroga grada, mogla se vratit na staru rutu, pa prisić puten priko Pjace, baren bi učinili figuru. Nego ništa, ne da nan se. Nema. Pa di to ima..

Štufalo nas je, brate, više i ono okolo, uvik isto; kava, šetnja, tombula, regata, sajam drvenarije. Izložbe i koncerti svake godine sve tanji. A onda oni večernji koncerti, od svitskih zvizda došli smo na lokalne tamburaše. Prije tri godine poteštat Andro Krstulović Opara pokuša je vratit tradiciju velikih svitskih zvizda koje su dolazile u Split za Sudamju pa je na Žnjanu upriličija koncert Simple Mindsa. Je cipnila kiša prije nastupa, ali to je bilo nešto šta se pamti. Još ga kritiziraju za to, da je potrošija pineze. A šta je Simple Minds triba doć za pjat tripica i dnevnicu!?

Koliko se utuče priko godine za različite monade i priplaćene svirke koje nikoga ne zanimaju? Ako oćeš svitski bend, onda tribaš svitski i platit, a Split već godinama zaobilaze velike turneje koje ima svaki malešni talijanski grad, manji od Splita. I tu smo klonuli duhon, potonuli u provincijalizam i pritvorili se u zadnju zabit. Propale su i druge fešte, osim šta nemamo više Sudamju, nemamo ni Krnjeval, nemamo ni Novu godinu, nema važnih festivala, nema litnjih zabava za puk, nema zimskih. A šta imamo? Pogledajmo se i kažimo istinu - ništa. Pritvorili smo se u jedan sivi, gnjavatorski grad koji čeka turističku lemozinu. Falšeta nekadašnjega Splita.

Evo sad za 7. maja obisu se one šarene zastavice navrj ulica. I to je to. Onda uzaludno i beskrajno odanje gori-doli. A svit dolazi masovno. Očekuje da će ga nešto razveselit. Sveti Duje je! Ima li koga da rekupera tu dosadu? Može li se nanovo nešto osmislit da imaš šta vidit, čemu se zadivit, sićat se nečega, bit ponosan. Pozvat koga sa strane da vidi tu našu fjeru - ne smiš od srama.

Pitan se šta radi oni Odbor Sudamje? Čemu oni postoje? Da prikopiraju program od lani? Misa, tonbula, regata, sajam, teća na Peškariji, izložbica, koncertić. Uvik isto.

Ljudi iz Crkve isto su tako klonuli, Sveti Duje in je teška tlaka, a u isto vrime trču okolo na velike fjere di se do tradicije drži, ka recimo u Dubrovniku za Svetoga Vlaha. Mi ne držimo do sebe koliko je crna pod nokton, al drugima ćemo se uvik rado poklonit. Ima Splićana koji bi osmilili program da bude vrhunski. Sićamo se kako je to početkon devedesetih kad se tradicija vratila na ulice učinija Ćićo Ganza. Počeja je od nule i napravija spektakl. Ono šta sad imamo su samo neki tragovi njegovoga programa. A svak zna da je to kroz godine tribalo nadograđivat, a ne pustit niz vodu. Pa ako je šjor Ganza izgubija forcu, neka se skupi deset glava i domisle nešto novo.

image
Vojko Bašić/Cropix

Ako ne znaju kako, neka idu pitat u Županiju splitsko-dalmatinsku. To šta oni rade u zadnje tri godine, možda nije najzgodnija rič, ali je točna - na brendiranju - zaštitnika svetoga Jere za svako je divljenje. Najpametnijega Dalmatinca svih vrimena, koji je također desetljećima bija zanemaren, izvukli su iz škafetina, otrali mu prašinu s halja i postavili ga na misto koje mu oduvik i pripada – na dalmatinski Panteon.

Uporna promocija, pametna kampanja u slavu velikana urodila je plodon i danas nema toga ko nije čuja koliko je Jeronim nama vridan. Od knjiga i spomenika do incijative za ime aerodroma, priko znanstvenih skupova, akademija, izložbi i promocija, majica, borši, maski, marama. Ima za svačiji ukus. I njima je usrid projekta uletila korona, ali zapeli su i ne staju. Tako se to radi.

I baš na ova dva primjera vidi se kako se s nešto truda može jedno ime dignit, a uz puno linosti jedno ime zaboravit. Al da će Split ovako zanemarit Svetoga Duju, to je bilo teško očekivat. Još prije pokopa je slavu svoga suzaštinika, Dujmova sudruga svetoga Staša; njegov blagdan baš pada nezgodno, krajen osmoga miseca. Vruće je, godišnji odmori, štufi smo svi. Prikriži ga. Nema Staša. A Duju ćemo odradit, priko voje.

Zašto je bitno držat do ovakve tradicije? Zato šta se na taj način održava na životu sam grad, zato šta se educiraju sve pridošlice da Split ima i još nešto, nešto jako staro i važno, bitnije od štekata, građevinskih kvadrata i trgovačkih centara. To su čvrste točke, štap zaboden u tlej prije skoro dvi iljade godin, oko kojega se stvara zajedništvo njegovih građana i institucija. Kad to izgubiš, ostaju ti jeftine igračke za jednokratnu upotrebu. Koje smrdu na kemiju i grancavo uje iz friteze. Ostaje ti nebitnost.

Od svega šta nan je priostalo iz onih starih fjera imat ćemo vatromet i Gibonnijev koncert priko televizije. Dvi mrve Sudamje, blagdana Splita kojega se svi trude zaboravit.

Želite li dopuniti temu ili prijaviti pogrešku u tekstu?
29. srpanj 2021 11:33