Jači smo od New Yorka, zbog radova na brzoj cesti, povezivanja s istokom grada, za 41 kilometar puta od sela kraj Sinja do jutarnje nastave u školi u Kaštelima, učenici Ani treba tri sata autobusne vožnje.
Svi oni koji iz Zagore s jutrom brzom cestom krenu na radna mjesta, u škole, na sud, u doktora, istog tog svakog jutra upadnu u tešku kašetu brokava. Čeka ih ona i popodne kada se s posla vraćaju kući. Nemaju druge nego dizati se puno ranije kako bi uhvatili vrijeme. Jer kada ih ščepa čep na brzoj cesti, ili druga muka, semafor na solinskoj Širini, nikada se ne zna kada će se iz njega iščupati.
A još kada padne koja kap kiše. I ovako po suhom, migoljava kolona ide, stane, vozi pet, 15 na sat, pa opet stane i na kraju uveže tunele i ulaze u Dugopolje i Split. Pričaju nam svakojutarnji putnici iz Sinja, Trilja, Dugopolja kako je to urnebes i Bože sačuvaj. Znaju da radove treba izdržati, ali dok do toga dođe, zazivaju Boga za strpljenje. Jer brojni kasne na posao, pa mnogi kolonaši, možemo ih i tako nazvati, razmišljaju pitati poslodavce za fleksibilno radno vrijeme. Jer, brate mili, kasne, kasne, isto kao i učenica Ana koja od početka ovih velikih radova redovno propušta prvi školski sat.
Čeka se po sat vremena
– Te se gužve na brzoj cesti događaju s jutrom od sedam do 8.30 sati u pravcu Splita, i popodne od dva do četiri kad se vraćam doma.
To bude nenormalno, najviše oko tunela Mravinci. Evo šta meni gužva čini, iz Sinja uz kolonu u busu se do Solina vozim oko sat i pol.
E onda upadnem u drugu, onu vječnu iz Solina za Kaštela. Tu čekam “37-icu”, pa se često zbog nove gužve do škole vozim još uru.
A tu još nisam ni zbrojila i ono što se iz sela vozim do Sinja. Najgore je kad je “37-ica” puna, nemaš di sist, pa moram sve to proć na nogama.
Urnebes. I šta ću drugačije, ne mogu prije, zakasnim, nisam kriva, ali u školi imaju razumijevanja. Popodne me kad se vraćam doma opet čekaju gužve, tako je, kako je – veli nam Ana.
– I trajat će ovo, trajati, veliki je ovo posal – kaže nam Matko, koji svaki dan putuje ovim pravcem – problem se počeo stvarati nakon što su zbog radova prije koji dan zatvorili trakove ceste. A kada dvije trake stisneš u jednu, događa se ovo čemu svjedočimo. Onda ljudi pred ulazom u zajednički trak dodatno uspore i nastane kuršlus. Kolona onda postaje nepregledna, posebice u jutarnjim satima kada se u njoj zna čekati i po sat vremena.
– Pusta vozila, autobusi, kamioni, dostave, kombiji, sve se to uvali u jednu kolonu za Split, ona je momentalno gora od one popodnevne šta ide iz grada. Onda ljudi grintaju i zbog čepa na solinskoj Širini, ali to je druga stvar, tu je caka u semaforu. Ovo gore na brzoj cesti je problem vezan uz gradnju, i kad se to sve šta se treba napravit dovrši, onda će to biti cakum-pakum. A do tada će biti ovako kako je ovih dana, kad ideš iz Dugopolja za Split upast ćeš u kolonu odmah iza skretanja za Klis na staroj cesti. Tu već nastaje čep, a onda se on pojača do tunela Mihovilovići. Jesam li nervozan, ma nisam brate, telefoniram, slušam vijesti, to mi je kao mali predah od onoga šta me sve čeka u danu – napominje.
Alternativni puti
A ima i onih koji su kao Ivica iz Klisa, što znaju sve okolo-kole pute i puteljke do Splita.
Pa kada opali gužva na brzoj, pa se narod sjati na staru klišku cestu i zezne, on opali kontru i krene preko brežuljaka. Sve dok se za te pute i puteljke nije pročulo, pa je sada i na njima došlo do čepova. Sad je i tu kuku i lele, kaže Ivica, koji za Split govori kako je postao grad koji nikada ne spava. Jesmo li vam rekli da smo Velika jabuka, New York, New York, dan-noć budan.
– Ovo je postala ludnica i katastrofa od gužve di god se okreneš. A i te naše alternativne pute su ljudi u muci otkrili. Sad je i tu ludnica.
Di su? E, ne smim vam reć, ali dobro, tu na putu di je stara rera, pa via Kosa. Samo šta su tu počeli raditi kanalizaciju, pa je svako malo stavljen semafor, i ništa na vrimenu u konačnici ne dobiješ. Nema se druge, kreni uru ranije, sjedni i čekaj, bit će bolje – veli Ivica.
