- Ajme šta je vruće!? Pari da je neko otvorija pećnicu ugrijanu na 220 stupnjeva i oša vanka! -vapi Dobra Parona i sve glavinja iza svoga šanka u bufetiću.
- Ma dajte, draga gospojo, lako je nama! O čemu govorite, nit' oremo a fala bogu i ne kopamo! – odmanija je rukon El Tigre, otra prstimam kutove justa i zamišljeno pogleda kroz ponistricu betulice. Zamislite recimo, nastavija je – u kojin uvjetiman radu i na kakvin su mukaman brodograditelji u nekon našen škveru po ovoj vrućini. Tribaju isporučiti tanker od 200-tinjak metara, a željezo se stiska po vrućini – to se zna, i na kraju od svega toga, kada naručitelj dođe priuzesti brod, ostane pasarica od 8 metara!
Nema, ušlo u se ka Šarina postava, ka najgreziji trliš opran u vriloj vodi! Đaba ljudi patu, đaba projekti, đaba utrka s vrimenon kada gubiš bitku protiv Sunca! – govori i šotokucasto namiguje svomen prijateju.
Okrutni uvjeti
I onda adio tankeru, adio baraka, pa ti plaćaj penale, obično nekon brodovlasniku koji živi na sjevernoj hemisferi i ne zna šta znači kada upeče dalmatinsko Sunce. On u nas vidi jedino more, lito i traži ladovinu, a ne zna da se 200 metara lamarina od švedskoga čelika skvrči na osan metara tradicionalnoga dalmatinskoga broda, nastavija je nizati okrutne uvjete rada i poslovanja u domaćoj brodogradnji.
Bili Smo Uskoro prati ga ka hipnotiziran, dok ona nije konačno, sve se škivajući od nesigurnosti, postavila logično pitanje.
- A čujte, kada su lita već tolko paklena. zašto oni glavninu posla na čeličnomen brodu ne obavu zimi? Sunce je slabo pa se nema šta stisniti i tako bi se problem triba ukloniti!? Oli nije? – završila je oprezno.
- Nije! - otpovrnija je ovi nestrpljivo. Nije tako, jerbo se zimi odmaramo od lita i velikoga posla. A uostalon, kako god da okreneš, ionako te dovati snaga Sunca: ono šta bi zimi napravija, liti se jopeta stisne i dođe na ništa
- I možđani se stisnu, časna rič! – rekla je na to Dobra Parona. Jerbo, ne zna kako drugačije objasniti postupak jednoga svoga mlađega kolege ugostitelja koji je ovih dana, usrid večeri u kojoj se nije moga braniti od posla, nasrid štekata zagrmija na goste neka iđu kućama. Jerbo da mu je dosta svaki dan ka šipak punoga grada i bauljanja od posla priko svake mire pa jedva čeka da sve oto prestane. Šta se njega tiče, već nas mogu staviti u crveno, jerbo će se on, kada zaspe, ionako probuditi užežin naredne sezone.
A onda otkaz
A drugi je, priključija se Bili Smo Uskoro, prema vlastitomen priznanju, sam isprovocira otkaz, jopeta pod utjecajen velikoga Sunca i vrućina. Došle su mu u restoran dvi dame iz Zagreba i naručile frigane lignje na šlaufiće. Prvo in je reka neka mu prevedu značenje, pa su raspetljali da je rič o kolutićiman, a kako mu vrag nije da mira ukorija ih je da su šlaufići u nas buvelići, pa neka govoru tako da ih pošten čovik razumi.
Na kraju, donija in je cile manje lignje pofrigane u komadu. To nisu šlaufići!? – negodovale su purgerice, a on in je reka da jesu, jedino šta su izdušili na velikoj vrućini.
- Oćete da van ih još i napušen za te šolde!? – odbrusija in je i zaitnija konobarsku traveršu i prije nego šta mu je gazda nakon pritužbe gošća uspija izreći otkaz…