Kada sam čuo malog Ivana Močića, kadetskog viceprvaka Hrvatske u šahu kako na primanju kod gradonačelnika Šibenika dr. Željka Burića zbori pametno ki Salamun – a samo mu je osan i pol godina - došlo mi je da kažen ki svojedobno jedan naš pokojni - 'Oni koji imaju ovakvu omladinu ne tribaju se bojati za svoju budućnost!' Niti plakat šta su nam nogometaši ispali s Eura.
'Ispali, pa šta ćeš, vala Bogu' - rekla bi moja pokojna baba Tonka. - 'Ne more se ni svake godine igrat finale nit bit drugi na svitu. Ima i drugog naroda šta vježbaju i treniraju i čekaju na svoj red.' Ispali su i Nijemci i Francuzi pa nismo čuli da su ikog tili obisit šta je iša kopačke prominmit ki naš Rebić. Il se vruć ledene vode napit, ki Joško Gvardiol. Polako, ima u Boga dana. I u FIFE i UEFE prvenstava.
Triba glavon radit, ki naš mali Ivano. Tek mu je osan i pol, tako mali a već šahist, vicešampion. I pametan. Kad su ga novinari pitali zašto šah, kako šah, kad sva dica, i mala i velika, ne samo gledaju, nego i igraju nogomet i sanjaju bit Modrić, Perišić, Lovren il barenko Vida, on in je pametno odgovorija zašto mu je šah puno lipši – 'U nogometu se umaraš, moraš trčat i po kiši. A u šahu lipo sidiš, razmišljaš i igraš – napadaš.'.
Džaba ti je trčat, ako ne znaš igrat. A ako znaš, moš dobit i bez puno trke. Kako je ono reka Blaž Slišković kad su mu isto to prigovorili, da ne trči dovoljno – 'Niko nije brži od baluna!' Još pogotovo kad te majstor s njim pogodi u trepavicu. I gurne u stopostotnu šansu. Uostalom, nije ni Šuker posta legenda igrajući s levatima, nego s Prosinečkim, Bobanom i Asanovićem. Moš ti bit i talent Bogom dan, ki Ibrahimović, al ne moš bit svjetski prvak ako ti nema ko dodat. Ne moš sve sam! Dikod i Modrić ima slobodan dan. Pojavi se na terenu, a ki da nije. Mislima ko zna di je! Bi on, ali neće!
U svakom slučaju, meni je strašno drago što je konačno i šibenski gradonačelnik priredio primanje za nekog ko ima u glavi, a ne samo u nogama. Ka nogometaši i njihove supruge. I drago mi je što se interes javnosti svrnuo malo ne samo na HNK Šibenik ili KK Šibenku, Šubićevac i Baldekin, nego i na naš šahovski klub koji je prije toga uporno i redovno pratio samo naš kolega iz šibenskog, sportski novinar Bore Juras.
A i drago mi je da je genijalni talent, nakon samo godinu i pol dana, pokazalo dite kojem roditelji, ni ćaća ni mater, nemaju pojma o šahu, niti onom o čemu im se dite bavi. Ne viču s tribina ili priko žice kako je njihov mali najbolji, a drugi nemaju pojma, ne prite treneru da će mu polomit ruke i noge ako njihovo dite izvadi iz igre, i ne optužuju ih sve, redom, koliko ih ima, od vrva do dna, da su lupeži, kurvini sinovi, primili ste novce ako mali nije na terenu od prve minute. A takav talent, Bogom dani. Da je bilo radit s njin, bija bi Mesi! A ne Lesi, što neće daleko od kuće.
Ovo je neki drugi sport, u kojem bi Ivano Močić mogao jednog dana biti ono što je u jednom drugom sportu Ivano Balić. Ali, ako i ne bude – ništa zato. Bit će neko drugi. Igra je to, u kojoj, ka i u svakoj, što bi rekao legendarni Mate Baturina - 'Dikod uđe, a dikod ne uđe!'