- Skupo vam je? Nema problema, od prvi prvog će van sve bit jeftinije, deset puta. Čin uvedemo euro! - uvjerava na šibenskom pazaru spretni trgovac nezadovoljnu mušteriju, koja vrti glavon.
- Kako, svi govore da će sve poskupit, a ti da će bit jeftinije?
- A kako neće, ono šta je sad 90 - 100, bit će ti uvr glave deset ili petnaest! - veli mu trgovac.
- Je, samo će i moja penzija umisto tri iljade bit četiristo! Eura, namisto kuna!
- E, tu ti ja nisan ništa kriv. Javi se ti Zdravku Mariću!
- A šta ću mu se javljat kad je uteka!
- E, onda mu šefu, Plenkoviću!
Ajmo u Njemačku
- Je, kako ne, puno će ga to nasikirat, sve neće moć spavat! - vode lipe, ljudske razgovore naši junaci, gledajući se priko banka ka dva pivca, svaki sa svoje strane barikade. S ove naše je sve skupo, s one nije ništa skupo, nego vi, odnosno mi, nemamo novaca.
- Situacija je za - bri - nja - va - ju - ća! Ovo je nula od sezone. Turisti samo šetaju okolo, gledaju, ne diraju ništa, ruke u džepovima, ko da su u crkvu ušli, a ne došli na tržnicu. Kakvi su ti to turisti kad uzmu breskvu pa je ukrug šetaju, svatko po griz! Samo što je ne isječu na kriške, ko lubenicu! Da nije naših penzionera, mogli bi slobodno ključ u bravu po strancima stavit. Ko što i oćemo od jeseni! Sve ovo ide u tom pravcu! Kad su nam penzioneri najbolje mušterije, onda znaš koja je ura! - glasan je i više nego jasan Josip Trogrlić, koji je na šibenskom pazaru već desetljećima, i kosu je na njemu izgubio.
- Ti znaš da ti ja uvijek kažem istinu. Kad ima - ima, kad nema - nema. Svi ćemo mi zatvorit sve i otić u Njemačku. Ostat će samo ovi OPG-ovci šta ništa svoga nemaju, al nemaju ni kase. Ja moram kucat sve! Al, lako je kucat kad imaš, al šta ćeš kad nemaš. Kakva ti je to pijaca kad ne moš prodat 30 kila bresaka, a ljeto, a sezona? Gdje su ti turisti, ti dolasci, odlasci, noćenja? Ja to u mušterijama ne vidim ništa! Pa, nije ovo Budva, gdje dolaze bogati Rusi. Meni sin prije neki dan bio s curom dolje, račun 16 eura, on da dvadeset, a konobarica mu mrtva-ladna kaže - Nemam ti vratit 4 eura! Eto, na takvu ti je ona klijentelu navikla! To je turizam, a ne ovo! Cijela pijaca šibenska ne proda danas 150 kila bresaka! Ovo je gore od korone! Ovo sliči na korzo, šetalište, a ne tržnicu! Svi ruke na guzici, niko ne nosi ništa u njima! - govori Josip.
- Pa ima dvadeset godina da je cijena breskvama 10 kuna, a i sad se mogu naći za te novce. A dizel ti je dvijeiljadite bio 2 kune i 60 a sad ti je 13 kuna. Pet puta otišao gore, i svi troškovi. I sad kad ti digneš cijenu breskvi, smak svijeta - iznosi Josip svoju stranu medalje. A s druge strane barikade netko komentira da je glavica luka - pet kuna.
- Meni je ža šta je kuna ovo doživila! Bija je to lip, vridan, stabilan novac, koji je ima svoju težinu. A sad će prid kraj svog radnog i životnog vika, nakon skoro 28 godina, doć skoro ka dinar. Bit za ništa! Kovanice škalja, a papirnate šušanj! - veli nam jedan naš. A drugi dodaje - A ka da je euro šta bolji. Eno jutros pišu da ga je dolar priteka po vridnosti! I onda se čudimo što je sve poskupilo! Mi smo uz euro vezani ko gaće uz guzicu. Isto ko nekad uz njemačku marku.
Zdrav ko cekin
A mi na pazaru zatičemo još jednu živuću šibensku instituciju i legendu, starog tičara Vladu Antunca, koji je krajen osamdesetih i početkom devedesetih pet godina s pet različitih vrsta tića, kanarina, osvaja pet puta prva mista na državnom prvenstvu. A prije šest godina bio je u programu svih hrvatskih televizija s nacionalnom koncesijom, kao senzacija, jer se u utrci karića - onih na balinjere - spustija s vrva Tanaje prema šibenskoj rivi. Nije iša skroz do kraja, jerbo je ipak bija u 82. godini! A danas ih, fala Bogu, ima 88! I malo ga, da prostite, kukovi je... A da nije toga, trča bi ka zec! I još dimi! Ka ferata!
Koliko sapalite, šjor Vlade?
- Do kutije dnevno! Pall Mall, ovi dugi sivi, to je najlakši! I ne smeta mi, šta bi mi smeta! Ja pušin, evo, sad ću ti reć, još dok san iša u ovu školu, šta je i sad kod kazališta, na zanat! Onda bi se mi sakrili u zahod, i pušili! Ima san 15 godina! I otada nisan nikako prikida! Nikad! A završija san za brodskog mehaničara, radio sam na onim torpednim čamcima, američkim. Onda sam otiša u Crnicu, pa sam tamo vozio radnike dvi godine, pa sam onda iz Crnice iša u SES, znaš di je SES - znan, bija je kod Doma zdravlja i Vatrogasnog doma - e, pa san tamo bija dvi godine. I onda su tamo stavili jednog Krnčevića, a ja san iša za šofera na Hitnu pomoć, i osta tamo sve do ‘92. godine. Evo, sad će bit 30 godina kako san u pensiji! A 35 godina san tamo radija! I fala Bogu do danas mi nije nikad tribala pomoć mojih bivših kolega!
Evo, baš malo prije san bija na kontroli u bolnici. I, ništa, sve je u redu! - veli nam šjor Vlade, koji je uz španjulet metnija isprid sebe u kafiću "Piccolo" na pazaru pivu Karlovačku od pola litre. A šta ne bi, šta bi patija kad su mu likari taman rekli da je s njin sve u redu. Pojia je lipo četiri komada forneta, i sad će mu piva leć ka mliko! A kad smo mu rekli da se dobro drži - i lupnili u drvo – reka nam je: - Tribate vi vidit moju ženu! Ona je još bolja od mene! A starija dvi godine! I svako je jutro ode u osan uri, na pazaru u spizi!
Nije posal zec
Lukavi su trgovci, veli nam šjor Vlado. Čin šta šušne, oni odma dignu cijene. Inflacija šjor Vladu najviše tuče po duvanu. Šta ima da su mu krešili kunu, sad su tačno 30 kuna po škatuli. A upantija je još jedan detalj. Papirnate maramice su bile 9,99. A sad su došle na 15! Odmah 50 posto! I sad kad dođe euro, onda će opet krešit. A tako će, ka i ovi po dućanima, napravit i ove švercerice po pazaru.
Krešile su, veli nam i konobar Tonko Miš, i kave i pića u kafiću, kunu, dvi, tri, kako koji artikl. Ali, ljudi opet piju, na kavi i piću s ljudima ne smi se štedit.
- Vidi ga, ti nam ni pit ne bi da. Pa da zabaveljemo od žeđi na ovoj vrućini! - prston mi se priti jedan od poznatih. I poziva me da sidnen s njin.
- Nije posal zec pa da će uteć! Sve se može stić ako se lipo sidne i razmisli šta su ti prioriteti u životu! - savjetuje me. Mudrostima koje kao da su prepisani iz bilježnice Izeta Fazlinovića. A nama valja dalje. U nove radne pobjede. Gde naletjesmo pravo na Antu Baranovića Zelenka. A u njega svaka pjeva, ka u Njegoša. Ili Ivana Mažuranića.
- A, čujte, živiti se mora. A da bi se živilo, mora se i kupovat. Ne može se živit od arije! Jel pošteno? Al, ako je malo skuplje, onda kupiš malo manje, jel tako? Evo, ja san sad kupija voćke po deset kuna, ima ih šest komada. Ja i žena ne možemo ih pojist u dva dana. Znači, opet more stat. Uzeja san još struk salate osan kuna, a za ručak lipo kuvan janjetine, čorbe naše šibenske. I ko ga, da prostite, jel tako. Još se ovo dade izdržat, a poslin ćemo vidit kako ćemo - ne napušta vedar, pravi šibenski duh naše sugovornike.
Zelenko je rodijak našeg dugogodišnjeg lektora u mirovini Stipe Baranovića, kuća uz kuću, kojeg ovom prigodom zajednički pozdravljamo. Ne triba našem svitu, ka Nijemcima, davat priporuke da smanje jedan stupanj hlađenje ili grijanje na termostatu.
- Ja san i dosad grija samo jednu prostoriju, odnosno tinel u kojem boravimo, s kužinom, skoro 30 kvadrata je to. Termo peć po noći puniš, dok je jeftinija struja, po danu je prazniš, i to je to. A kad ladimo, liti, onda namistimo na 25 temperaturu, da nam malo uđe u sobe, i gotovo - veli naš Zelenko.
Nismo mi Dalmatinci ni dosad bili rastrošni ka ovi gori na kontinetu, što bi se nafurnjačili jeftinim grijanjem iz toplane, hodali po stanu u mudantama, i otvarali u siječnju prozore da se rasfriškaju. Pa im se, bidnima, čini da im sada, kada im prijeti prisilna "dalmatinizacija", nastupa - smak svijeta. Miceki i Puce, nama je tako svake zime! Zamotaj se u dekicu, stisni se kraj pećice. I nagovaraj muža ili ženu - šta ko ima - da prvi iđe u mrzlu sobu ugrijat krevet!
Nema četiri eura
Gdje su ti turisti, ti dolasci, odlasci, noćenja? Ja to u mušterijama ne vidim ništa! Pa, nije ovo Budva, gdje dolaze bogati Rusi. Meni sin prije neki dan bio s curom dolje, račun 16 eura, on da dvadeset, a konobarica mu mrtva-ladna kaže - Nemam ti vratit 4 eura! Eto, na takvu ti je ona klijentelu navikla! - veli Trogrlić
Čim šušne...
Lukavi su trgovci, veli nam šjor Vlado. Čin šta šušne, oni odma dignu cijene. Inflacija šjor Vladu najviše tuče po duvanu. Šta ima da su mu krešili kunu, sad su tačno 30 kuna po škatuli. A upantija je još jedan detalj. Papirnate maramice su bile 9,99. A sad su došle na 15! Odmah 50 posto!